Poreklo

Izvori mineralne vode izbijaju na platou Južne Morave, samo kilometar daleko od Rakovca, ispod uzvišenja Crkvišta. 
 

Termomineralne vode vezane su za pojave granitoida Bujanovačkog masiva, magmatskog porekla. Prihranjivanje se vrši na račun infiltracije atmosferskih i površinskih voda duž sistema pukotina i raseda. Isticanje termomineralnih voda odvija se prirodnim isticanjem gde se kroz duboke rasedne strukture javljaju u vidu izvora, ili zahvatanjem termomineralnih voda najsavršenijim eksploatacionim objektima.
 

Mineralna voda je akumulirana u sekunduranom kolektoru, u bazalnom delu tercijarnih naslaga na dubini 130 do 400 m. Ovaj deo je sa dobrim karakteristikama za akumuliranje mineralne i termalne vode i gasa.  
 

Pri kretanju vode kroz rasedne zone, tj. kroz granite i škriljce, vrši se neprestano obogaćivanje vode mineralima. Tako se mineralna i termalna voda, kao i gas, pojavljuju na površini, ili se akumuliraju u hidrogeološke kolektore u bazalnom delu tercijarnih naslaga.  
 

Cirkulacijom duž rasedne i pukotinske zone termomineralne vode dospevaju na površinu terena, dok u delovima gde povlatu granita čine mlađe tvorevine vode nastavljaju dalje  kretanje kroz slojeve tercijarne starosti. Usled prisustva alumosilikata u ovim slojevima dolazi do apsorbcije određenih mikroelemenata iz vode, pri čemu se javljaju vode sa manjim koncentracijama pojedinih mikroelemenata dok osnovni sastav ostaje isti.
 


Na osnovu sadržaja izotopa tricijuma (3H) i ugljenika (14C), starost ovih termomineralnih voda procenjena je na preko 40.000 godina. 

Prednosti lekovite vode Bujanovačke Banje nad drugim termama u slivu gornjeg toka Južne Morave su laka pristupačnost, visoka temperatura mineralne vode, njeno jako termičko i mehaničko dejstvo na organizam i velika izdašnost izvora. 
 

Do leta 1966. godine Bujanovačka Banja je imala jedan u zemlji iskopan bazen elipsastog oblika sa dužom osom oko 10 m, kraćom oko pet metara i dubinom do 60 cm. 
 

Termalno-mineralna voda u bazenu izbija iz kaptažne cevi više izvora, u kome ključa. Izlivanje vode prate gasni mehurići. 
 

Kapacitet izvora je znatan, o čemu svedoči erupcija vodenog stuba visokog 5 m, koji je nastao pri bušenju 1966. godine. 
 

Priliv vode je veći od oticanja, pa je okolni teren često plavljen. U njemu se stvara peloid (humusno blato), po kojem se ovo lečilište naziva i Bujanovačkim (Rakovačkim) blatom. 
 

Temperatura termalne vode iznosi 42°C. Voda je bezbojna, pomalo kisela i sumporovita.